Književna radionica Rašić

Vesti

05. 12. 2023.
Novi roman Krste Popovskog

U knjižare je upravo stigao novi roman Krste Popovskog – Ima boga. Na prvi pogled šarmantna i pitka komedija iz crkvenog života, protkana ruralnom erotikom i onim peckavo-dobronamernim humorom po kojem je Popovski prepoznatljiv, ovaj roman zapravo na fonu porodične drame tematizuje dublja pitanja vere i institucionalne religije, te mogućnosti i dometa individualnog angažmana kao moralnog korektiva i faktora društvenih promena.

29. 10. 2023.
Poezija Dmitrija Danilova

Danas čitaocima predstavljamo zbirku poezije Dmitrija Danilova Tuga će trajati večno u prevodu Duška Paunkovića. Dmitrij Danilov svakako je nezaobilazna referenca u savremenoj ruskoj književnosti, ne samo zbog vrednosti njegovih dela već i zato što se ona u potpunosti oslanjaju na tekući istorijski trenutak. Danilov je izuzetan u savremenoj ruskoj književnosti i po tome što je ostvario zapažen uspeh u svim književnim žanrovima – prozi, poeziji i drami. Za dvadesetak godina prošao je put od andregraund autora do etabliranog pisca, kojem se objavljuju sabrana dela.

13. 09. 2022.
Zbirke pesama Marije Kostić i Milana Glavaškog

Od leta se opraštamo dvema novim zbirkama poezije. Jedna će čitaocima biti sasvim nova – to je knjiga Kako nastaje crna, kojom Marija Kostić debituje, uz velike pohvale kritike:
.
– U zbirci izrazito emotivnog naboja, Marija Kostić uspostavlja klaustrofobični ambijent u kom se lirski subjekt bori da izađe van okvira sopstvenog tela, te pronađe odgovarajući oblik. Takva potraga isijava u gotovo apolinerovskoj igri sa formom zahvaljujući kojoj žensko telo metamorfozira u reč i usvaja tekstualni oblik. Kao čest motiv zbirke izdvajaju se ruke, ne samo lirskog subjekta i ljudi koji su formirali isti poput plastelina, već i ruke čitaoca kog pesnikinja uvlači u sopstveni vrtlog, te čitalac okrećući stranice, svoje dlanove spaja sa grotesknom gomilom dlanova svih onih koji se provlače između pršljenova ove knjige.
.
Druga, odnekud poznata knjiga, jeste Dan na Tisi Milana Glavaškog, a prvenac je samo kao štampana stvar, jer je u njoj sadržane pesme – samo u medijumu muzike – autor publici već predstavio:
.
– Milan Glavaški (osnivač, autor pesama, gitarista i pevač sastava Eva Braun, Popcycle i Rebel Star) je kantautor (singer-songwriter) koji briše granicu između pevanih pesama (songs) i poezije (poems). To konačno postaje sasvim očigledno objavljivanjem ove knjige, koja nikako nije tek suvenir namenjen dugogodišnjim ljubiteljima njegove muzike koji sve te pesme (songs) već znaju napamet: ovim izdanjem čitaoca pozivamo da liriku Milana Glavaškog doživi prevashodno u poetskom kontekstu i da tako obogati razumevanje njegovih songova, da bi potom potpunije i intenzivnije uživao u njima. A oni koji žive izvan galaksije rokenrola (ako ih uopšte ima) neka slobodno zanemare sve to – njima naprosto nudimo izvanrednu pesničku zbirku.

22. 05. 2022.
Poezija Aleksandre Jovanović

Iz štamparije je u knjižare upravo stiglo naše novo izdanje, Prsti u psećem krznu, nova poetska zbirka mlade pesnikinje i romansijerke Aleksandre Jovanović. Evo šta o knjizi kaže Jelena Marinkov:

– Čitanje pesničke zbirke Aleksandre Jovanović Prsti u psećem krznu moguće je uporediti sa sklapanjem mozaika ako svaki delić, svaku pojedinačnu pesmu, zamislimo kao cinični ugriz. Svaka od pesama predstavlja jedan trag na koži, ili kamen besno bačen na tlo, s namerom da se naznači tajna intimne ukletosti prenete na kosmogonijsku ravan. Ogoljeni subjekti kreću se kroz taman i tajanstven krajolik šume, sve dok varljiv zaklon ne nađu u tvrđavi, zamku ili kolibi. Međutim, služenje kultu predaka paradoksalno rezultira obeskorenjenošću: u kuću se ulazi kao u čeljust. Vešto se služeći simbolikom životinjskih motiva i kreirajući svojevrsni poetički „zverinjak”, lirski subjekat oblikuje iskonske situacije i arhetipove. U zbirci Prsti u psećem krznu primordijalno se kroz opore pesničke slike uliva u transfuziju ukletosti. Dijaboličnost i destruktivnost ploti transponovane su motivima vezanim za ishranu, kao i preplitanjem nasilja i seksualnosti. Oštra i lucidna poetska imaginacija proizvodi antijunake poetske pseudobajke: Baš-čelika, ratnike, zemljodelnike, lovce… Nasuprot njima su prsti. Prsti su u psećem krznu, a žene su u prstima, žene bolesne / histerične, tužne / neporecivo daleke / od uranjanja u sebe („Krotke”), žene koje trpe nasilje, koje se povlače, sklanjaju, žrtvuju, bivaju odbačene i skrajnute. Lirski subjekat poziva junakinje da se uzdignu i da rastu u svojoj ranjivosti, da linjanjem odbace podređenost i pokažu zube. Kroz taj pesnički povik čitanje ove zbirke izjednačava se s navlačenjem spolja meke rukavice. Rukavice od krzna, a kad je budete stavili, u svaki vaš prst biće zabijen po jedan oštar zub.

11. 05. 2022.
Roman naše nove autorke Zorane Maravić

Prva knjiga Zorane Maravić, Ne može Sunce da čeka, govori o Martini, njenom detinjstvu, odrastanju, porodici, izazovima ljubavi, iskušenjima koje okruženje svakodnevno stavlja pred nju, ali i pred nas. Kroz devedesetak proznih fragmenata, često poetski intoniranih, plete se priča u kojoj glavna junakinja konstantno propituje sve(t) oko sebe, ne mireći se s takozvanim datostima, koje servira patrijarhat. Martina je nekad u velikom kontinentalnom gradu, a nekad na moru. U oba ambijenta ona pokušava da osmisli i posloži život tako da u njemu ne pobede tradicionalne uloge i odnosi među ljudima. U tom smislu se ona, suptilno ali promišljeno, bori protiv normi koje zadaju patrijarhalna kultura, kapitalizam, nacionalizam i drugi zlonamerni -izmi. Ne može Sunce da čeka je velika priča, kratka proza, poetsko-prozni mozaik o Martini, ali i o nama ovde i sada. I o tome da borba, iako često toliko iscrpljujuća da deluje beskrajno i besciljno, itekako ima smisla. Zorana Maravić je napisala knjigu koja se čita na trenutke s knedlom u grlu, na trenutke s osmehom od uha do uha, a nekad i sa stisnutom pesnicom, ali koja nas već nakon prvih nekoliko stranica prigrli – kako to samo dobra, nežna i britka književnost može. Ne može Sunce da čeka je knjiga kojoj ćemo se sigurno vraćati.

28. 01. 2022.
Novi prevodi s ruskog:
Mihail Kuzmin i Leon Bogdanov

Veliko nam je zadovoljstvo da čitaocima predstavimo knjige Mihaila Kuzmina i Leona Bogdanova, u prevodima Zorislava i Duška Paunkovića.

Kuzminov antologijski ciklus „Aleksandrijske pesme” (1908) često se dovodi u vezu s poezijom Konstantina Kavafija. Kuzminov klasicizam pleni. Kakva je milina čitati klasičnog pesnika koji živi među nama, iskusiti geteovsku mešavinu „forme” i „sadržaja”, biti uveren da duša nije nekakva supstanca od metafizičkog pamuka, već bezbrižna, nežna Psiha. Kuzminove pesme ne samo što se lako pamte nego ih se takoreći i prisećamo (utisak prisećanja već nakon prvog čitanja), kao da iz zaborava isplivaju na površinu (klasicizam).

„Zapisi o pijenju čaja i zemljotresima” Leona Bogdanova su autorova dnevnička proza iz osamdesetih godina dvadesetog veka, a knjiga je prvi put objavljena 2002. godine. Eksperti književne nagrade „Nova književnost“ (NOS) uvrstili su „Zapise o pijenju čaja i zemljotresima” među četrdeset ključnih dela iz oblasti nefikcije koja su obeležila rusku književnost u XX veku (2012).

20. 01. 2022.
Štampanje stvarnosti

Čitaocima predstavljamo Vuka Vučkovića, našeg novog autora, i njegovu knjigu pesama „Afera: štampanja, štampanja”. Conditio humana Vuk Vučković analizira pronicljivo i nepotkupljivo, u gromkim, vanmorisonovski hipnotičkim, druidski autoritativnim stihovima. A kao sredstvo analize, poezija je takođe njen predmet. Da li je danas korisna? Upotrebljiva? Dostojna upotrebe? Da li može odgovoriti sama sobom? Ili je samo – odštampana?

22.10. 2021.
Mračna i noćna proza

Kao da postoji srodnost raspoloženja i atmosfere u dve nove knjige koje smo upravo objavili -- to su proza Darka Cvijetića pod naslovom Noćna straža i roman našeg novog autora Branka Ćurčića pod naslovom Iz mraka.

O novoj Cvijetićevoj knjizi Miljenko Jergović kaže:

– „Noćna straža” je povratak na stare Cvijetićeve i cvijetićevske forme. Romani, koji su formalno bili vrlo kratki, oba kraća od jedva malo duže pripovijetke, u suštinskom su smislu bili dvije gotovo nepregledne epsko-lirske gromade. Nešto poput „Seoba” Miloša Crnjanskog, samo bez sretnog završetka. Ili bez ikakvog završetka. Zanimljivo je, međutim, da se i u „Noćnoj straži” nalaze, istina u komprimiranoj formi, iste takve, sasvim romaneskne, opsežne i nepregledne, sudbinske cjeline.

Ćurčićev roman ukorenjen je u savremeni društveni trenutak: govori o našoj političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota – psihološki prodoran roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko koliko su cinični akteri te stvarnosti. U našoj novijoj političkoj istoriji ostala je zapamćena rečenica: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.” Među junacima ove knjige čitalac će naći mučene i mučitelje, sebičnjake, plaćenike, lažove i naivce, batinaše i prebijene, egoiste, pijance i špijune, ali nikoga ko bi otišao u crkvu. A i da neko ode, ništa mu ne bi pomoglo.

26. 05. 2021.
Zbirka pesama Karantin u paklu
Jelene Marinkov

Iz štamparije u knjižare stiže zbirka pesama naše nove autorke Jelene Marinkov, pod naslovom Karantin u paklu. Mi smo knjigom oduševljeni, a kritika ima samo reči hvale:

– Dozivajući sve svoje lirske glasove iz različitih usidrenosti u vertikalu socijalnog tkiva, Jelena Marinkov, kroz svoju prvu pesničku knjigu, u savremenu srpsku poeziju otpušta ostrva s kojih se drugačijim prodiranjima sabira i oglašava univerzalna melanholija surovosti. Jedinstvenost pesničkog sveta popločana je oštrim lirskim zasecanjima u društvene prikovanosti subjekata, a tananosti presude razlivaju se u meandrima narativizacije. Znakovitom kompozicijom pesnikinja konstituiše autentičnu pozicioniranost iz koje se, drugačijim treperenjima nespokoja i teskobe, prostiru glasovi koji produbljuju neprohodnost svakodnevice, dajući joj poetsku gustinu i oblik.

Tanja Jovanović

– Zbirku Karantin u paklu Jelene Marinkov uvezuju u koherentnu celinu brižljivo sortirani katalozi promašenih života, promašenih ljubavi, promašenih ciljeva, promašenih vremena i mesta, promašenih puteva koji ne vode ka hepiendu, pa otuda i toliko upečatljivih pesama koje su – daleko od svake banalnosti i patetitke – sirove i surove u svojim iskazima. Ravnodušnost prema sopstvenim i tuđim životima jeste nešto što objedinjuje sve fikcionalizovane lirske subjekte: muške, ženske ili animalne. Pesničko ja – iz koje god perspektive da ga posmatramo – svedoči o „svom” sjebanom životu, srodnicima, prijateljima i ljubavnicima bez kalkulisanja, jer ne želi nekakvim umetničkim trivijalnostima i hokus-pokusima da utiče na ono što mora biti napisano tako ili nikako drugačije. Napisati nešto što očarava, ali još više intrigira, uznemirava i zgražava, nešto jedinstveno i ubedljivo, a začinjeno ravnodušnošću i bez samosažaljevanja, mogu samo oni koji su sigurni u to da će njihov pesnički jezik izdržati svu sematničku brutalnost. Ovakvu poeziju mogu da pišu samo oni koji ne drže mnogo do posledica kontroverznog ogoljavanja kontaminiranog unutrašnjeg sveta, ali i stvarnosti doživljene isključivo kao proizvod nepravdi i besmislenosti. Pesme iz Karantina u paklu su prostori nekadašnje sreće koji su nadživeli svaku nesrećnu misao o njima.

Srđan V. Tešin

12. 04. 2021.
Kraljevstvo Rit Daniela Kovača

Veliko nam je zadovoljstvo da čitaoce obavestimo da smo upravo objavili novi roman Daniela Kovača. Zove se Kraljevstvo Rit, i na razigran način govori o važnim društvenim stvarima, zahteva od čitaoca da razbistri sopstveno razumevanje i postavlja mu pitanja. Potražite odgovore!

<-- Starije vesti