О ПИСЦУ



Борислав Радосављевић је рођен 19. новембра 1937. године у Србији, у селу Јовцу, на средокраћи између Ћуприје и Јагодине. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Ћуприји. Фебруара 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за светску књижевност. Радио је као новинар у листу Каблови (Индустрија каблова Светозарево), потом и као главни и одговорни уредник тога листа, од 1963. до краја 1969. Потом прелази у лист Нови пут који је у то време покривао шест поморавских општина: Јагодину (тада: Светозарево), Ћуприју, Параћин, Свилајнац, Деспотовац и Рековац. Ту је радио све до пензионисања 2001. године, обављајући разне дужности. Био је уредник рубрике, заменик главног уредника листа, главни и одговорни уредник листа, шеф пропаганде, директор Радио-новинске установе. Био је дописник листа Младост, Политике експрес, Политике, извештавао за Радио и Телевизију Београд. После пензионисања радио је три године као телевизијски коментатор.

По истеку мандата главног и одговорног уредника листа Нови пут активно је учествовао у политичким збивањима. Био је председник ДЕПОС-а у Јагодини, потом председник Општинског одбора СПО у Јагодини, одборник у општини и председник одборничког клуба владајуће коалиције 1998. године, када је коалиција демократских снага освојила власт у овој општини.

Упоредо са писањем за новине и друге медије, бавио се и књижевним радом. Као гимназијалац писао је песме и приче. Први пут је објавио песму („Љубав на периферији”) у листу Омладина у априлу 1956. године. Касније пише искључиво прозу и објављује приче у разним листовима и часописима. Прву самосталну књигу, роман Време кад смо женили Павла, објавио је 1971. године. Објављен је у пет хиљада примерака и продаван у целој ондашњој Југославији. Донео му је, како су касније писале новине „књижевну славу и сасвим некњижевну главобољу”. Доспео је на црну листу ондашњег режима, приморан је да напусти новинарство и да ради као шеф пропаганде. Забрањено му је да објављује књиге. Касније су стеге попустиле, па је успевао уз разна довијања да објављује своје књиге, али су врата ондашњих великих издавача за њега заувек остала затворена. Тако је демократске промене и тржишне принципе и у издаваштву дочекао као мало познат писац чије књиге не обећавају профит, иако занимање оних малобројних читалаца који су имали прилике да их читају није никада престајало. Управо је то и био разлог да се ове књиге, на овај начин, преко личног сајта, учине доступним широком кругу читалаца.

Борислав Радосављевић преминуо је 2022.