РЕЧ ЧИТАЛАЦА

КРАТКА НАПОМЕНА АУТОРА

Роман Време кад смо женили Павла изазвао је велико интересовање читалаца. Навикнути да се југословенска литература бави једино идеализовањем и величањем партизанске борбе, па и нове власти као њене тековине, читаоци су били не мало изненађени књигом која ту нову власт приказује онаквом каква она уистину и јесте, елегичним тоном једног дубоко повређеног и разочараног човека. У том приказу и у том тону читаоци су одмах препознали сопствено виђење власти и свој однос према њој. Принуђени да ћуте и крију своје мисли, обрадовали су се што се појавио неко који је смогао храбрости да јавно проговори и у име њих. Каква су била њихова осећања док су читали ту књигу – осим по ономе што су написали – може се судити и на основу саме чињенице да су осетили потребу да узму перо у руке и напишу писмо одобрења, захвалности и подршке једном потпуно непознатом младом писцу чију су књигу управо прочитали. Колико њих ће данас учинити тај напор да напише реч-две неком писцу чију књигу чита?
Уосталом, ни мени, поводом мојих наредних књига, које нису биле више толико провокативне, или нису биле једине такве, нису стизала писма охрабрења и подршке. Понеко писмо, понека разгледница од пријатеља који је управо прочитао књигу па жели да саопшти још свеже утиске, као што се догађа и другим писцима.
Зато мислим да је вредно забележити овај феномен и објавити ова писма, бар селективно и у кратким изводима, оне делове који се односе на саму књигу.

ПИСМА

Поштовани друже, прије пар дана добила сам Вашу пошиљку, то јест књигу, коју сам прочитала и јако ми се свидјела.

Пендић Анђа, Тузла.

Драги Бориславе! Овим путем желим да Вам се захвалим на књизи коју сте ми послали. Књигу сам већ почела да читам и веома ми се свиђа и желим да ми још много Ваших књига-романа пошаљете јер ћу их све узимати.

Катарина Ковачевић, Суботица.

Здраво друже Радосављевићу! Ево пре неколико тренутака сам прочитала и последњу страницу романа Време кад смо женили Павла и као што видите одмах Вам и пишем. Пре него што наставим даље писати ја Вас молим да примите моје извињење што раније нисам била у могућности да прочитам овај роман. Што се тиче мог мишљења о књизи коју сте написали, могу Вам рећи да је на мене оставила јак утисак... Као прво што сам уочила је да књига обилује лепим речима – богатим речником. Онако како сте насликали пејзаж стварно се доживљава. За сваки догађај посебно Ви налазите речи да га дочарате. Конкретно је то смрт Жаркова, у ствари је за мене овај догађај био нарочито упечатљив. Уопште, цео живот Жарков – онако како сте га Ви описали – је убедљив и дирљив... Што се тиче теме, и о томе Вам могу нешто рећи. Тема је савремена и неисцрпна, а Ви сте доста смело дали слику савремених друштвених проблема... Већ сам рекла да је на мене књига оставила јак утисак. Догађаји у њој су ме јако потресли јер су у мени пробудили тугу и бол... Пријатељски Вас поздрављам и желим пуно успеха!

Петковић Драгица, Велики Радинци.

Драги Бориславе! Ја Вам се много захваљујем на овој Вашој књизи. Ја сам је сву прочитала и молим Вас ако би још једну написали одмах ми је пошаљите.

Соњић Рефија, Теслић.

Друже Радосављевићу! Можда ће Вас изненадити ово писмо као што је и мене пријатно изненадила Ваша књига. Прочитала сам је и могу Вам рећи да ми се допала. Нама, омладини, потребно је да читамо дела новијих писаца, о животу наших дана, а не само једног Зилахија, Золу, Ћосића... Хтела сам рећи, потребно је читати дела попут Вашег романа Време кад смо женили Павла...

Драгица Тодоровић, Крагујевац.

Друже Радосављевићу, из штампе сам сазнао за Вашу књигу Време кад смо женили Павла. Као бившег Јагодинца заинтересовала ме је полемика око вашег дела, до којег не могу да дођем овде у Скопљу. Обраћам Вам се с молбом да ми, ако је могуће, пошаљете Вашу књигу поузећем или директно са поверењем да ћу Вам новац одмах уплатити.
Најлепше књижевно дело од наших домаћих аутора које сам прочитао у протеклих 20 година је Кад су цветале тикве од Драгослава Михајловића и, на жалост, та опора истина, где су закована врата даскама, где су и ружни и лепи доведени до савршенства, неком није била по вољи па је дело забрањено. Ако сте и Ви постигли слично, да на свој начин схватите свет у коме живите без предрасуда, без табуа, па сте узбуркали устајалу бару провинције, свакако ће се дићи рој комараца у одбрану својих „неприкосновених права”. Желим Вам много успеха у будућим напорима и истовремено срећну нову 1972. годину.

Мирослав Радовић, Скопље.

Друже Радосављевићу, сазнао сам да сте штампали роман Кад смо женили Павла. Зато бих Вас замолио да ми пошаљете један примјерак тога романа. Моја адреса је Радоња Вуковић, ССРН, Бијело Поље.

Друже Радосављевићу! Прочитао сам Вашу књигу Време кад смо женили Павла. Крајње добронамерно изнећу Вам своје опаске... Поред ових, да их назовемо техничким омашкама, које могу врло успешно да се у будућем делу отклоне, Ви сте показали изванредан приповедачки таленат. Реченица Вам је лепа, лака, складна, мисао јасно изражена, што се код многих писаца ретко среће. Добро познајете сељачки живот и њихова оруђа... Реченица Вам функционише беспрекорно да просто плени лепотом. У излагању се мало осећа руски утицај, што може да буде донекле похвално... Таленат као што га Ви имате вредан је пажње... Било би врло тужно да останете на тренутним ловорикама популарности дневне штампе, а не учините више да Ваш изванредан приповедачки дар развијете до савршенства јер имате пред собом способност и године... Драго ми је што сам упознао Ваше лепо дело , донекле и Вас као писца... Кроз историју многа су дела и њихови аутори, на различите начине, били под ударом јавног мњења... Ако је писац имао часне намере дела су преживела... Наше друштво, овакво какво је, пружа дивне материјале истанчаном духу, само то треба узети, средити, поставити на здраве основе, али поштено пред својом савешћу... Да ли се ко љути или не, да ли му је повређена сујета и колико, није важно. Ви пишете за људе, за све, а не за поједиНце, било да су привилеговани или потчињени... Пошли сте на тежак и далек пут, треба ићи до краја, доследан себи...

М. Радовић, Скопље.

Друже Бориславе, откупила сам Вашу књигу коју сте ми послали те сматрам да је ред да Вам у вези тога напишем пар речи. Прочитала сам књигу за коју Вам могу рећи да ми се много допала, јер сам заиста у њој нашла ствари блиске мени.

Трајковић Митка, Скопље.

Поштовани друже Бориславе, за Ваш роман могу рећи да ми се свиђа... Свиђа ми се начин на који сте описали студентски живот, атмосферу сеоског живота, жељу за афирмацијом, један неуспели брак итд. Срдачно Вас поздравља Вера Мелентијевић, Београд.

Господине Радосављевићу! Много сам Вам захвална што сте ми послали књигу “Време кад смо женили Павла” коју сам прочитала и много ми се свиђа. Примите срдачне поздраве од читатељице Мире Хонатолић, Новиград Подравски.

Поштовани друже Радосављевићу, Ваш роман ми се веома допао па сам пожељела да о Вама сазнам нешто више. Са захвалношћу Вас поздравља Жељка Млађен из Нове Градишке.

Поштовани колега Бориславе, чим сам добио Вашу књигу, одмах сам прочитао неколико поглавља и толимо ми се свидело да сам је препорУчио и својим колегама (радим као ветеринарски инспектор), тако да и они желе да је имају па пошаљите још три примерка, али тако да стигну око 1. 12. т. г. Прелиставајући и читајући Вашу књигу човек помисли „баш је лако писати овакве романе”, али ја који пишем помало неке стручне чланке знам да то врашки тежак посао. Мислим да је баш зато Ваш роман успео јер сте на једноставан и веома прикладан начин чистим језиком изнели своја осећања према људима – својим најближим и најблискијим. Ето, то су моји први утисци о Вашој књизи... На крају, желео бих Вас лично упознати па ћу једном да искористим прилику кад будем службено долазио у Јагодину да се сретнем са Вама. Много поздрава од Вашег непознатог пријатеља.

Радован Драшковић, ветеринар специјалиста, Беочин.

Прочитала сам Вашу књигу и веома ми се допала. И зато ова книга нек се печати у велики тираж. Желим Вам много среће.

Лиле Јорданоска, Прилеп.

Поштовани друже Радосављевићу, прочитала сам Вашу цењену књигу Време кад смо женили Павла и о њој имам да кажем само речи похвале за све оно што сте, њеним излажењем, успели да учините у широкој културној јавности. Пошто ми се књига много допала то сам је позајмила свом колеги Вагнер Милану који са мном ради у истом предузећу, да је и он прочита. И он се повољно изражава о Вашој књизи и свој осврт Вам шаље у посебном писму...

Искрени поздрави, Милка Петровић, Београд

Драги друже Бориславе, Веома ми је драго што сам примила Вашу цењену књигу Време кад смо женили Павла која ми се много допала. Пуно топлих и другарских поздрава од сада Вашег највернијег читаоца.

Кеврешан Злата, Велике Ливаде.

Осврт на књигу Време кад смо женили Павла
 
Милан Вагнер, Београд

Људи обично кажу: судбина је тако хтела. Стари људи. Људи који су били немоћни да се одупру схватању и доживљавању времена свог постојања. Можда је и требало веровати у одлазак. Можда је ипак требало преболети тренутке бунта и индиферентности због малих, чудних и притајених, али у исто време спремних да бану свом својом величином људских „бубица”.

Листам листове књиге и осећам рађање својих маштовитих мелодија срца. Нити осећаја прекинуте под ко зна каквим околностима, преду жицу мојих сећања, путеве неједнаких дужина и ширина; јутра тамна од облака и суза, топлих и горких, по младом лицу на коме су почињали да се виде први трагови борбе детињства и првих осећања човека.
У сваком од нас живи по један Милан Бајкић, по један Павле, Марија или Средоје... У сваком од нас живи по један сурови изданак наше савремености, нашег хтења да у свакој ствари тражимо смисао успеха или животног пада. Хтели ми то или не, морамо да схватимо да после успеха долазе и падови; долазе и одлазе Марије нашег живота доживљене у пријатним, али опет помало хладним и одбојним самачким собама уз цимере који се картају и уз дахтање младих ознојених тела, или уз сетну мелодију светионичареве гитаре, уз жало и месечину вечери крај мора; долазе и одлазе мајке наших синова, трче крај нас ситне људске слабости и жеља да се постане већи макар се притом употребила и нога за сврху подметања човеку од кога смо јуче зависили;
да, више нема оног аутобуса, макар влажног и прљавог, који би нас вратио у дане игре када би се чувала стока; у јутра када нам се чинило да је све на овом свету тако лепо и добро, вероватно због тих дарова које је природа давала крововима места у коме смо се родили, дрвећу и цвећу, и чинило би нам се и људима; у вечери када би уморни очни капци при слабој светлости петролејке тражили кревет, а ноге ни то не би могле јер су биле још уморније; у снове када бисмо се дивили старијем брату и његовој моћи да завлада свим оним што ми у том тренутку нисмо могли.

Лептири наше прошлости долећу аутострадама свега преживљеног и све су ближе месту на коме смо сада носећи речи свега недореченог, доказаног и недоказаног, смешног и тужног у исто време, виђеног и сагорелог у нама, чаршијског и дрског. Неко ко не верује баш много осећањима казаће: морало је бити тако.

Наши животи су наши романи, а наше постојање су наши меридијани исконског човековог тражења новог и бољег. Можда је ипак морао да се роди бунт у жељи да се живи на овим истим старим пољима наше свакодневице, али идући кроз њих новим путевима.

Боро, овај роман се мени много допао и много ме је обрадовао. Прими поздрав од Петковић Јасмине – Јаце из Лесковца.

Добила сам Вашу књигу и невероватно ми се допала. Ово Вам је први роман и не желим да Вам буде и последњи. Желим Вам много успеха у даљем књижевном раду. Пријатељски Вас поздравља Весна Грујић из Батајнице.

Поштовани господине Бориславе, желим да Вам се захвалим на књизи Вријеме кад смо женили Павла. Већину слободног времена проводим читајући књиге. Имам своју библиотеку. Али то су књиге страних класика. Можда је чудно, али нисам прочитала досад ниједну књигу од неког домаћег писца. Сам наслов Ваше књиге ме веома заинтересовао, па сам све оставила и почела читати Вашу књигу. У њој има доста аутентичних и занимљивих детаља. Писали сте ненаметљивим стилом. Све у свему, књига ми се много допала. Зато желим да ми и убудуће пошаљете неку Вашу књигу. Још једном Вам се захваљујем. Примите пуно топлих поздрава и лепих жеља за Ваш нови успех.

Дошљак Анка, Титоград.

Поштовани, прочитала сам Вашу књигу Време кад смо женили Павла чији садржај ми се веома допао. Другарски поздрав од Драгице Узелац из Петриње.

Поштовани колега Боро, знам да сте имали, све до пре пар дана, веома тешке тренутке у животу. Верујем да нисте толико очекивали, да сте били преокупирани мором која Вам је наметнута неосновано и подмукло. Но, све је добро кад се добро сврши!... [Читалац је прочитао у штампи да је јавни тужилац одбио да забрани књигу и верује да су тиме сви проблеми окончани! – прим Б. Р.] Читајући Вашу књигу претпостављао сам да ће се наћи неки који су погођени и да ће предузети мере да оспоре истинитост навода. Не знам како се сада осећају, али радује ме што сам био добар прогнозер – веровао да јавни тужилац није тако наиван да наседне грубим притисцима ... Кад будем имао више времена описаћу Вам и друге моје трагикомичне догађаје – како сам их преживео и пребродио. Можда ће Вам користити као материјал, као део основе за грађу за вашу другу или било коју следећу књигу. Не сумњам у Вас да ћете успети и зато молим Вас, прикупите још више храбрости и снаге и – напред! Пишите и пишите!... Боро, пишем Вам све ово не да Вас тешим већ да Вам честитам и пожелим да ово што сте проживели сада остане као епизода која ће Вас надахнути новим идејама и борбом.

П. С. Пошаљите ми још пар (3-4) примерака књиге, али да стигну после 25. 1. 72. Много поздрава од Радована Драшковића из Новог Сада.

Драги Бориславе, прочитао сам Вашу књигу која ме је подсетила на нека збивања којима сам и сам био сведок за време рата и касније у Шумадији. Зато Вам желим пуно успеха у будућем књижевном раду. Иначе, избегавам да купујем књиге јер имам два ђака у средњој школи, а лични доходак не даје просек по члану ни 500 динара! Једва успевам да купујем и уџбенике за њих. Али Вашу књигу сам ипак купио и предложићу да је још неко прочита.

Пуно поздрава, Радован Стојаковић, Београд.

Драги Бориславе, Ваша књига ме је одушевила. Почела сам да је читам одмах увече и закључила да сте је изврсно написали, иако Вам је то прва књига. Ја волим да читам занимљиве ствари.

Примите много пријатељских поздрава од Ваше читатељке Керечки Драгице из Чортановаца.

Поштовани, молим Вас пошаљите ми Вашу књигу Време кад смо женили Павла. Унапред захваљујем и другарски Вас поздрављам.

Живојин Ђинђић, Борски Рудник.

Здраво непознати пријатељу од пера! Прочитао сам Вашу књигу и мислим да материја коју обрађујете врло је занимљива и приступачна, осваја реалним и искреним сазнањима овог живота. Радо бих Вас живога видео – али то је немогуће. Зато бих Вас молио да ми пошаљете неку слику са посветом да приложим у свој „музеј”.

Искрен поздрав – Хајрија Бећировић, Неџарићи, Илиџа.

Друже Радосављевићу, прочитао сам Вашу књигу Време кад смо женили Павла у једном даху, па сам се тек онда враћао на неке дјелове налазећи у њима, збиља, људе мени блиске. Нисам позван да дајем критику, а и премлад сам за то; једна ријеч о књизи: дивно. Пронашли сте, чини ми се, нешто лијепо, што је у ствари у свима нама: сусрет с Маријом зове успомену на прву жељу према Ради итд. Крај романа, макар како ја осјећам, остати близу сина, макар и толико проклето далеко као у Милановом случају, је у ствари и љубав према сину и жал за младошћу и узвишење прошлости. Пуно среће и успјеха, друже Радосављевићу!

С поштовањем, Владимир Шеловић, Грубишно Поље.

Друже Бориславе, Ваш роман Време кад смо женили Павла ме је пријатно изненадио. Ја сам ученица гимназије трећа година и имам младића који студира књижевност, издао је збирку песама. Књигу смо заједно читали и свиђа нам се много јер на врло леп начин описује догађаје... Много хвала на књизи и још много, много успеха у раду желе Вам Весна и Драган из Сремске Митровице.

Поштовани друже Радосављевићу, Ваш роман је побудио код мене радозналост и на искап сам га прочитао од корица до корица, те Вам сада на брзу брзину то и саопштавам, уз жељу да још понешто рекнем у част Ваше књиге и њеног аутора... Роман је пун живота, динамичан, има лепих и тешких личних момената протканих свежим колоритом амбијента у коме се све то збива. Испричано све у првом лицу делује непосредно и убедљиво. Стил је веома лаган и поетичан, ненаметљив и течан и тако не замара – чита се „у једном даху”. Пун је контраста и неочекиваних обрта који побуђују радозналост читаоца. Тако сам га ја доживео. Нисам публициста и књижевник да бих могао квалификовано да ценим Ваше дело, али волим писање и сам сам му донекле склон – нарочито критичким опсервацијама на сличне теме којима се и Ваш роман бави. Можда сте имали прилику и да прочитате неки од мојих написа – мада ретких – у Комунисту и Борби негде од 1967. до 1970. године... Ја припадам генерацији која је „на својим леђима изнела повеће бреме наше револуције”. Као радник и скојевац у својој 18. години отишао сам у партизане 1941. на терену Ужичке републике. Био сам борац Прве и Друге пролетерске бригаде цело време рата. После рата сам био у разним органима СУП-а... Иако сам такорећи цео живот провео у борби за ово што данас имамо, осећам се тако некако као да још нисам од себе дао оно што сам требао или могао да дам и зато, као и због многих других околности, осећам се незадовољним, како самим собом, тако и неким друштвеним чиниоцима и односима... Кад бих имао уметничког или бар мало више публицистичког дара имао бих много мотива за писање... Колико се ја у писање разумем, Ви имате доста талента и верујем, ако овако наставите, постићи ћете одређен успех...Не сме ништа да Вас обесхрабрује – ниједан почетак није лак, а често се и „први кучићи у воду бацају”, а Ваше „куче” може још и керуша да постане. Ударили сте у право место, у прави час и са добром намером...

С поштовањем, Милорад Петровић, одборник и друштвено-политички активиста у општини Звездара, Београд.

Купио сам Вашу књигу и нисам погрешио. Могу рећи да нисам одавно прочитао тако лепу књигу. Можда ми се свиђа зато што читам дело једног младог писца? Иначе, ученик сам средње техничке школе у Титовом Ужицу. Веома волим да читам књиге. Мада сам их много прочитао, нисам имао среће да се сретнем са писцима чије сам књиге читао како бих о тим књигама са њима поразговарао. Тако да имам велику жељу да Вас упознам.

Пуно поздрава од Вашег читаоца Радована Тадића.

Ваша књига ми се много свидела тако да сам је прочитала још истог дана. Желим Вам много успеха у раду.

Милена Јанковић, Јамена.

Имам велику жељу да прочитам Вашу књигу Време кад смо женили Павла па Вас молим да ми је пошаљете што брже можете.

Радомир Марковић, Омољица, Панчево.

Поштовани колега Радосављевићу, дознао сам о Вашем роману Време кад смо женили Павла да је изашао из штампе. Но, ја ту вашу књигу овде не могу набавити, а радо бих је прочитао. Зато Вас молим да ме упутите на адресу где је могу купити.

Најпријатељскије, Андреј Ваго, Падина.

Пре неки дан сам прочитала Вашег Павла. Књига је дивна и занимљива. Са одушевљењем сам је читала. Могу Вам рећи да ми се много свиђа. Прочитали су је и тата и мој брат, кажу да се и њима допада. Зато Вам се много захваљујем.

Поздрав од Бранке из Коњица.

Драги друже, Ваш случај ми је апсолутно познат, заправо онолико колико је то објављено у дневној штампи, па сматрам да је истина на Вашој страни. Ја не припадам никаквим клановима већ крајњој левици – чистом марксизму, којег данас на жалост нико не цени. Младе таленте ценим, а Ваша храброст ми импонује!

Панта Радивојевић, Крагујевац.

Бориславе, ја примив Вашата книга и срдечно Ви се заблагодарувам. Наредниве денови ке ја прочитам, мислим дека ке ми се допадне. Во иднина Ви пожелувам поголеми успеси. Би сакака да Ви кажем дека и мојот сопруг е новинар со 10 години работен стаж во локалната Радио станица и дневникот Вечер од Скопје.

Срдечно Ве поздрављуваме и Ви пожелуваме срека. Пандора и Петар, Битола.

Бориславе, хтела бих да Вам се захвалим на књизи, дивна је.

Хоџић Јасмина, Гусиње, Црна Гора.

Друже Радсоављевићу, прочитала сам Ваш роман Време кад смо женили Павла, јако је диван, леп, пун топлине, осећајности и изванредне садржине. Ја сам наставник матерњег језика и сама пишем и писаћу, мада још ништа нисам средила за објављивање.

Другарски поздрав, Рилка Галацан, Крагујевац. 

Драги пријатељу, пошто сам прочитао Вашу књигу која ми се јако допада, хтедох на овај начин да Вам се захвалим. Заиста немам речи, књига је веома успела.

Драгиша Здравковић, Нова Пазова.

Поштовани, Добила сам Вашу књигу Време кад смо женили Павла чији ми се садржај врло допада. Другарски поздрав, Драгица Узелац, Петриња.

Поштовани друже Бориславе, пре свега честитам ти на изласку из штампе романа Доња мала! Са интересовањем ћу га прочитати као што сам и твој роман Време кад смо женили Павла. Надам се да сада нећеш имати компликације као раније.... Зашто ти ово пишем? Највише због следећег: ти си се пером изборио за истину, без обзира на уметничке могућности изражавања и сликање стварности. Видим да остајеш доследан себи и да својим знањем и даром доказујеш истину и моралну вредност других и своју... Желим ти пуно успеха у даљем раду. Твој непознати пријатељ (који је у међувремену променио професију, сада сам дипломирани правник и радим у Привредном суду!)

Радован Драшковић, Нови Сад.

Поштовани друже Радосављевићу, јављам Вам се поводом изласка Ваше друге књиге – романа ДОЊА МАЛА – са жељом да ми је (уз откуп) пошаљете, као што сте то учинили са женидбом Павла – у своје време...

Намеравао сам још тада да Вам изразим своје симпатије као и подршку да истрајете на новом путу којим сте управо били закорачили, без обзира на прашину што се притом дигла. Са чаршијом је одувек тешко било ратовати! Ретки су људи попут Вашег Павла „са душом једног естете” који реагује „због насиља над редом и хармонијом ствари” – у нама и око нас. То сте изврсно рекли – код Фокнера сам нашао нешто слично: један адвокат белац пружа уточиште жени, црнкињи, узимајући у одбрану њеног мужа, чију главу због наводног убиства тражи расистичка чаршија у Мемфису. Правник то чини због хармоније и реда ствари, а не из користољубља или прилике да искористи жену која тражи помоћ, како то – та иста чаршија претпоставља!

Исто тако одушевили су ме редови у којима тумачите однос Павла према води као природном елементу, као и дејство које тај елемент врши на њега – „само присуство воде враћало му је мир и самопоуздање, уливало снагу”. Тако може да осећа само онај ко је растао поред и на води. Познато је да су аласи, морнари, скелеџије и сви они што живе непосредно уз воду – бића посебног кова, широке душе као и водена пространства која их окружују. Странице на којима описујете Павла, миље и људе око њега, препознатљиве су од прве – и прихватљиве, без остатка!

Морам да напоменем да сам као дете боравио у Ћуприји, као избеглица из Војводине, за време рата. Становали смо између касарне и железничке станице... Ту Морава прави ону велику окуку, а за време вишег водостаја плави све до башта и кућа. Сетио сам се одмах тих бара и мртваја и скоро осетио мирис врбака. Прелиставајући странице Павлове судбине све више је у мени расло узбуђење претварајући се у доживљај који не ишчезава лако из сећања – баш као ни они ратни дани у избеглиштву...

У очекивању Вашег управо изашлог романа – срдачно Вас поздравља и уз најбоље жеље остаје Ваш – Борислав Мишчевић, здравствени радник, Бачка Паланка.

© БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ 2021.  |   СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА

Built with Mobirise - More