Milen Alempijević (1965, Čačak) je pripovedač, romansijer i esejista. Piše o filmu, džezu i animaciji. Autor je desetak knjiga različitih žanrova iz oblasti beletristike.
□ Konjske širine, priče, 2019.
Selvedin Avdić rođen je 1969. godine u Zenici. Radi kao urednik online magazina Žurnal. Do sada je objavio zbirku priča Podstanari i drugi fantomi, romane Sedam strahova i Kap veselja, i „intimnu monografiju“ Moja fabrika.
□ Kap veselja, roman, 2019.
Danijel Banulesku (1960, Bukurešt) je romansijer, pesnik i pozorišni pisac. Dobitnik je Evropske nagrade za poeziju (koju dodeljuje grad Minster, u Nemačkoj, i koju je dobio zajedno sa Ernestom Vihnerom), nagrade Rumunske Akademije (za roman) i, u dva navrata, Nagrade saveza pisaca Rumunije (za poeziju i za dramu).
□ Ljubim te u dupe, voljeni vođo!, roman, 2019.
Ivana Bodrožić rođena je 1982. godine u Vukovaru. Poeziju objavljuje u raznim književnim časopisima, a uvrštena je i u antologiju suvremene hrvatske poezije Utjeha kaosa Miroslava Mićanovića, kao najmlađa autorica, kao i u antologiju Damira Šodana Drugom stranom.
□ In a Sentimental Mood, pesme, 2018.
Leon Bogdanov (1942–1987), pisac i slikar, pripadnik lenjingradske nezvanične kulture. Eksperti književne nagrade Nova književnost (NOS) uvrstili su Zapise o pijenju čaja i zemljotresima među četrdeset ključnih dela iz oblasti nefikcije koja su obeležila rusku književnost u XX veku (2012).
□ Zapisi o pijenju čaja i zemljotresima, dnevnik, 2022.
Kosta Bunuševac rođen je 1948. godine u Splitu. Odrastao je na Vračaru, a diplomirao na ALU u klasi Stojana Ćelića u Beogradu. Na Akademiji lepih umetnosti predavao je od 1999. do 2007. godine. Radio je mnoge televizijske emisije i na filmu. Sarađivao je s nizom rok grupa.
□ Slike od reči, eseji, 2015.
Darko Cvijetić je rođen 11. januara 1968. u mestu Ljubija Rudnik (BiH). BiH prozaist, pesnik i reditelj u Pozorištu Prijedor. Dela su mu prevođena na nemački, francuski, engleski, hebrejski, poljski, jidiš...
□ Schindlerov lift, roman, 2019.
□ Što na podu spavaš, roman, 2020.
□ Noćna straža, proza, 2021.
□ Previše mi to. Osam djevojčica, roman, 2024.
Branko Ćurčić rođen je 1980. u Somboru. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je zbirke priča Vetrenjača (2006) i Sam svoj jatak (2014).
□ Iz mraka, roman, 2021.
Dmitrij Danilov (1969) savremeni ruski pesnik i prozaista.
Objavio je pet pesničkih zbirki: I razilazimo se po kućama (2014), Prekidač (2015), Dva stanja (2016), Sivo nebo (2017) i Tuga će trajati večno (2018), romane Horizontalni položaj (2010), Opis grada (2012), Saša, zdravo! (2021) i drame Čovek iz Podoljska (2016), Serjoža je vrlo glup (2017), Izjave svedoka (2018), Šta ste radili sinoć? (2019) i Odabrati trojicu (2020).
□ Tuga će trajati večno, pesme, 2023.
Marko Dejanović rođen 1982. u Banjaluci. Kratke priče objavljivao u hrvatskim, srpskim i crnogorskim časopisima, novinama i zbornicima. Knjigu kratkih priča Belzebubov notes objavio je 2011. Za roman Karte, molim! dobio je nagradu Hrvatskog društva pisaca Janko Polić Kamov.
□ Karte, molim!, roman, 2016.
Leonid Ivanovič Dobičin (1894–1936) prve priče je objavio 1924. godine u lenjingradskom časopisu Ruski savremenik. Njegove priče iz zbirki Susreti s Liz (1927) i Portret (1931) prikazuju sukob starog ruskog sveta s novom, sovjetskom realnošću. Nakon objavljivanja romana Grad N, Dobičin je oštro kritikovan zbog formalizma. Po završetku sastanka u lenjigradskom Udruženju pisaca, 25. marta 1936, Dobičin je nestao.
□ Priče, 2019.
Rastislav Durman rođen je u Senti 1956. godine. Autor je četiri televizijske serije, četrdesetak radio i TV drama, stotinak dokumentarnih filmova, tri (i po) knjige proze.
□ Božanstvena, rimejk 2016, roman, 2016.
Spisateljica i pesnikinja, rođena je u Sisku 1969. i odrasla u Prijedoru. U Zagrebu je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, a magistrirala je na Univerzitetu Carleton u Otavi. Živi u Torontu i radi u informatičkoj industriji.
Marko Đorđević je osnovne i master akademske studije završio na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom. Piše doktorsku disertaciju iz oblasti usmene lirike. Upravlja Vaspitno-obrazovnim sistemom „Kosta Vujić”, koji je predstavljao i na Tedx konferenciji. Naučne radove iz oblasti narodne književnosti i etnologije objavio je u zbornicima sa konferencija i u književnom časopisu Folkloristika. Jedan je od urednika pesničkog zbornika Tajni grad (PPM Enklava, 2022). Autor romana Nije to ništa (Areté 2016). Živi i radi u Beogradu.
Milan Glavaški je rođen u Bečeju 1970. godine i od tada luta. Od svoje šeste godine uspešno je odustajao od muzičke karijere i vraćao joj se. Do sada je pisao pesme, ponešto producirao i svirao na tri albuma Eve Braun, albumu Popcyclopedia benda Popcycle i na sedam albuma Rebel Stara.
□ Dan na tisi, pesme, 2022.
U ovom zborniku zastupljeni su pesnici i pesnikinje koji unazad godinama nastupaju na sceni Poezin kao slem performeri.
□ Tebi u lice, pesme, 2019.
Mikropriča je stilski eksperiment, samoinicijativno ispitivanje granica proze, maksimalna redukcija teksta do tačke gde on prestaje da bude proza i pretvara se u smislen zbir nasumično spojenih reči i fraza. Kada uspeju da stanu na korak pre te tačke, srpski prozaisti stvaraju vrlo upečatljivu, potentnu i kvalitetnu mikroprozu koja u tek nekoliko rečenica ili pasusa uspeva da dočara svu surovost, raznolikost i nesnađenost sveta oko njih.
□ Sićušne priče, 2021.
U čemu je bio prestup ubijenih i prognanih ukrajinskih književnika s početka 20. veka? Nisu se uklapali u predstavu o „novoj sovjetskoj umetnosti”.
□ Žigosani, pesme, 2024.
Aleksandar Gubaš je rođen 1965. godine u Puli (SFRJ), a od 1988. živi u Beogradu. Interesuje se za budućnost još od detinjstva, koje je proveo u Šijanskoj šumi. Vodi autorski blog Knjigoskop.com, koji se bavi književnošću za decu i mlade.
□ Gajba, roman, 2019.
Monika Herceg je rođena 1990. u Sisku. Knjiga Početne koordinate u izdanju Goranovog proljeća objavljena je 2018. godine i nagrađena Kvirinovom nagradom za mlade pesnike, nagradom Fran Galović za najbolje književno delo na temu zavičaja i/ili identiteta, nagradom Slavić za najbolji prvenac izdan 2018. godine i međunarodnom nagradom Mostovi struge.
□ Početne koordinate, pesme, 2019.
Ana Isaković, 1977. Urednica arhiva Centra za kulturnu dekontaminaciju. Kao mala, učestvovala je na konkursima za poeziju, a onda je prestala. Vratila se posle petnaest godina.
□ Melinda Minhauzen, pesme, 2022.
Igor Isakovski (1970–2014), pesnik, prozaista, pripovedač, urednik. Osnivač i direktor Kulturne ustanove Blesok.
□ Tako da, pesme, 2017.
Ivan Josimov je rođen 1965. godine u Beloj Crkvi. Radio je u nekoliko lokalnih medija u Beloj Crkvi i Vršcu.
□ Cipele ušnirane zmijama, roman, 2023.
Aleksandra Jovanović, rođena je 23. jula 1996. godine u Vranju. Dobitnica je nagrade „Mladi Dis” za 2020. godinu, za pesničku zbirku Jagma (2020). Napisala je roman za decu i mlade Crna ptica (2020) za koji je dobila Nagradu Politikinog Zabavnika i nagradu grada Niša „Maleni cvet”.
□ Prsti u psećem krznu, pesme, 2022.
Aleksandra Jovičić je rođena 1986. godine u Prištini, odrasla u Orahovcu. Objavljivala je priče, pesme i eseje u regionalnim i inostranim zbornicima i književnim časopisima. Poezija joj je prevođena na engleski i arapski jezik. Dobitnica je Nagrade Mak Dizdar mladom pjesniku za najbolju neobjavljenu zbirku pesama (Stolac, 2017).
□ Naše male smrti, pesme, 2020.
Amila Kahrović Posavljak rođena je 1984. godine u Sarajevu. Bavila se političkim novinarstvom, a nakon što je njena prva zbirka pjesama Koščice osvojila regionalnu Nagradu Mak Dizdar (2016), napušta sve i potpuno se posvećuje književnosti.
□ Smrtova djeca, roman, 2019.
□ Izvedeni iz kičmi, roman, 2020.
Marija Kostić je rođena 1985. godine u Beogradu. I kao srednjoškolka je pisala poeziju i kratku prozu – neke od pesama su objavljivane u književnim časopisima, a za prozu je osvojila dve Pekićeve nagrade.
□ Kako nastaje crna, pesme, 2022.
Daniel Kovač rođen je u Pančevu 1974. Objavio romane Logika reke, pruge i otpada (2002), Carstvo (2007), Uzvodni bluz (2009) i Klara i leksikon minimalnog života (2014). Član rokenrol grupe Jarboli i folk-bluz grupe Jesenji orkestar.
□ Kraljevstvo rit, roman, 2021.
□ Radio-dani, eseji, 2022.
□ Objašnjenja nisu potrebna, roman, 2023.
Mihail Kuzmin (1872–1936), pesnik i prozni pisac. Proslavio se u okviru simbolizma, uticao je na vodeće predstavnike futurizma (Hlebnjikov) i akmeizma (Ahmatova, Mandeljštam), a neke od svojih najboljih pesničkih knjiga objavio je u sovjetskoj Rusiji.
□ Aleksandrijske pesme, 2022.
Ognjenka Lakićević je rođena u Beogradu, gde i dalje živi. Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora). Članica rok grupe Autopark.
□ Ljubavna pisma Guglu, pesme, 2017.
Konstantin Nikolajevič Leontjev (1831–1891) bio je ruski pisac, filozof, kritičar i publicista konzervativno-carističke provenijencije. Leontjevljevo najznačajnije delo je zbirka eseja Istok, Rusija i slovenstvo (1885–1886). Njegove estetičke i političke teorije imaju sličnosti s teorijama Ničea i Špenglera.
□ Egipatski golub, roman, 2021.
Zorana Maravić rođena je 1985. godine u Beogradu. Piše fragmentarnu prozu i poeziju. Objavila je delove romana na regionalnim književnim portalima Strane i Astronaut.
□ Ne može sunce da čeka, roman, 2022.
Jelena Marinkov je rođena 1993. godine u Kikindi. Dobitnica je nagrade „Đura Đukanovˮ 2015. godine za zbirku priča Ispuštene priče, nagrade „Bal u Elemiruˮ za humorističko-satiričnu priču 2017. godine i prve nagrade na konkursu za najbolji esej o Disu 2020.
□ Karantin u paklu, pesme, 2021.
Bojan Marjanović radi kao urednik u magazinu Liceulice, zajedno s Tijanom Spasić uređuje književno-tribinski program Gradska knjižnica, a novinske tekstove i književnu kritiku objavljuje u medijima širom Jugoslavije.
□ Politika, pornografija, poezija, pesme, 2016.
□ Između dva rata, pesme, 2016.
□ Sutra ćemo, roman, 2017.
Petar Matović rođen je 1978. Završio je studije Srpske književnosti u Beogradu. Piše poeziju i eseje. Pesme su mu prevedene na poljski, katalonski, nemački, francuski, slovenački, rumunski, portugalski, španski i engleski.
□ Koferi Džima Džarmuša, pesme, 2009.
□ Kao eho na sonaru, izabrane pesme, 2024.
Anđela Milinković završila je osnovne i master studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, sa fokusom na modernu umetnost. Nekoliko godina je radila na kustoskim izložbenim projektima i u oblasti upravljanja muzejskim zbirkama. U prošlosti su je okupirali i aikido, psihodrama i aktivistički horovi. Od 2020. godine radi za nemačku IT firmu, piše poeziju i čeka da vidi kojim novim interesovanjima će je život iznenaditi.
□ Godine Mondrijana, pesme, 2023.
Kristian Novak diplomirao je kroatistiku i germanistiku, te doktorirao na Poslijediplomskom studiju lingvistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
□ Črna mati zemla, roman, 2017.
□ Ciganin, ali najljepši, roman, 2017.
□ Slučaj vlastite pogibelji, roman, 2023.
Krsta Popovski (Skoplje, 1968), diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je četiri knjige poezije: Dvoglasja, Paganalije, Iskušenja i Savez. Autor je romana Tata, Ej, Sudbine, Trudovi, Ina, Nevreme i Ima boga.
□ Nevreme, roman, 2020.
□ Ima boga, roman, 2023.
Marija Stojanović je rođena 1974. godine u Beogradu, gde je diplomiralana Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti. Piše poeziju i drame, a ponekad i filmske i televizijske scenarije, te pesme za muziku savremenih kompozitorki i kompozitora.
□ Metafizički rajsferšlus, pesme, 2019.
Siniša Stojanović, 1981. Beograd. Slobodni umetnik, književnik, pesnik i prozaista, producent kulturnih događaja, performer, ton majstor...
□ Pisma Marlonu Brandu, roman, 2018.
Vukašin Štreker rođen je 1978. u Beogradu. Objavljuje romane, priče, poeziju. Njegov samoizdati roman Paklena šljiva našao se u najužem izboru na konkursu VBZ-a za najbolji neobjavljeni roman u regionu 2011.
□ Zabrana upotrebe vatre i vode, roman, 2014.
□ Srčanost, roman, 2016.
□ Izdah odrubljene glave, pesme, 2018.
□ Daleko od Menhetna, priče, 2019.
Marko Tomaš je rođen u Ljubljani 1978. godine. Poeziju i prozu objavljivao u bosanskohercegovačkoj, hrvatskoj i srpskoj periodici. Pjesme su mu prevođene na talijanski, poljski, francuski, njemački i engleski jezik.
□ Kolodvor i paranoja, eseji, 2016.
□ Pisma s juga, eseji, 2019.
Neven Ušumović rođen je 1972. godine u Zagrebu. Objavio je zbirke priča 7 mladih (1997), Makovo zrno (2009), Rajske ptice (2012) i roman Ekskurzija (2001). Uvršten je u američku antologiju Best European Fiction (2010). Osim na engleski, prevođen je na njemački, španjolski, mađarski i slovenski jezik.
□ U stočnom vagonu, priče, 2014.
Radenko Vadanjel je rođen 1962. u Puli. Zbirku pesama Lekcija o postojanosti objavio je 1999, roman Dnevnik besposličara 2006, zbirku pesama Čovjek s tri pupka 2010, zbirku priča Mišomor za rođake 2013, roman Zdravo, dragi ubojice! 2017, a roman Sakramenti i kotlovina 2019. godine.
□ Zdravo, dragi ubojice!, roman, 2020.
Ivan Vidak je rođen u Somboru 1981. godine. Od 1999. godine živi i radi u Zagrebu, gde je diplomirao dramaturgiju na Akademiji dramske umjetnosti.
□ Ugljik na suncu, priče, 2017.
□ Radio Siga, roman, 2021.
Srđan Vučinić (Beograd, 1970) je esejista i pripovedač. Objavio je Nezajaz, drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji: priče (2015). Dobitnik je Stipendije „Borislav Pekić” (2009), kao i Nagrade „Biljana Jovanović” (2024).
□ Srećni dani, priče, 2023. (Nagrada „Biljana Jovanović”)
Vuk Vučković rođen je 1990. godine u Beogradu. Objavio je zbirku pesama Kriške sunca / setovi noževa u okviru edicije Prva knjiga Matice srpske 2020.
□ Afera: štampanja, štampanja, pesme, 2021.
Željana Vukanac je rođena 1990. u Zadru. Njena prva zbirka poezije Prostori (2019) nagrađena je 2018. godine prvom nagradom Književnog konkursa „Mak Dizdar” u Stocu. Uglavnom živi kao književni junak.
□ U talasima tela, pesme, 2020.
Leopold fon Zaher-Mazoh bio je austrijski pisac istorijskih romana i romana sa temama iz alternativne seksologije.
□ Venera u krznu, roman, 2017.
Vlad Zografi je rođen 1960. u Bukureštu. U književnosti je debitovao 1990. Objavljivao je priče, romane i pozorišne komade.
□ Sporedni efekti života, roman, 2020.
Zoran Žmirić je rođen u Rijeci 1969. godine. Član je Hrvatskog društva pisaca. Prevođen je na engleski, italijanski, poljski, slovenački i ukrajinski jezik.
□ Pacijent iz sobe 19, roman, 2019.